Pozorno pročitajte sljedeći tekst.
Među istinitim generalizacijama možemo razlikovati one koje su samo „slučajno istinite" i one koje su „zakoni". Koristeći se Hempelovim primjerima, generalizacija (a) „Svi članovi školskoga odbora škole Greensbury u 1964. godini su ćelavi." jest, ako je istinita, samo slučajno takva. Nasuprot tomu, (b) „Svi se plinovi šire kad se zagrijavaju pod nepromjenjivim tlakom." jest zakon. Stoga, prema deduktivno-nomološkome modelu objašnjenja, generalizacija (b) može, u konjunkciji s informacijom da se neki uzorak plina zagrijavao pod nepromjenjivim tlakom, poslužiti da se objasni zašto se on proširio. Nasuprot tomu, generalizacija (a) u konjunkciji s informacijom da je neka osoba $n$ bila član školskoga odbora škole Greensbury u 1964. godini, ne može poslužiti da bi se objasnilo zašto je $n$ ćelav.
Woodward, J., Scientific Explanation, u: The Stanford Encyclopedia of Philosophy
Označite DA ako je rečenica točna prema onome što se tvrdi u tekstu, a NE ako nije točna prema onome što se tvrdi u tekstu.
7.1. Svaka generalizacija može objasniti neku pojavu.
7.2. Među istinitim generalizacijama možemo razlikovati one koje su slučajno istinite i one koje nisu takve.
7.3. Dostatan uvjet za objašnjenje neke činjenice jest u tome da se ona može deduktivno izvesti iz neke generalizacije i neke informacije.
7.4. Neke valjane zaključke možemo, a neke ne možemo smatrati objašnjenjima za činjenice koje tvrdimo konkluzijom.