Hrvatski A - 2021. ljeto, tekst 8.

Antun Šoljan, Galilejevo uzašašće

ŽENA: Signor Galilei, imate posjetioca.

GALILEI: Posjetioca? U ovo doba?

ŽENA: Da. Neće da kaže kako se zove. (Povjerljivo.) Ali veli da ima posebnu dozvolu Kurije¹.
Jao, Bože, kako vam samo soba izgleda od ovih silnih papira! A i vi sami, majko moja, kao da se
nitko o vama ne brine. Stalno samo ležite pa ležite... A tako ugledan neki gost. Dajte, pripremite
se malo prije nego ga pustim.

GALILEI: Pripremati se treba samo za onog posljednjeg i najuglednijeg.

ŽENA: Da. Neće da kaže kako se zove. (...)

GALILEI: Dakle, i moj gost i moj prijatelj, a sve to s posebnom dozvolom Kurije.

ŽENA: Tako je rekao: s posebnom dozvolom. Ja ga ne poznam: ne skida kukuljicu s glave. Vidim samo, redovnik je. Želite da ga sad uvedem?

GALILEI (stenjući): Slutim da bi on ušao, želio ja to ili ne želio. Što ćemo (stenje), treba ustati. Zatvorenik ne može birati ni goste ni prijatelje.

ŽENA: A što kukate stalno? Kakav ste mi vi, signor Galilei, zatvorenik? Kako vas nije sramota: toliki trunu po tamnicama, a vi u ovakvoj kući da ste zatvorenik! Pa meni je sâm gospodin poslanik naložio da vas okružim NAJVEĆOM pažnjom, da vas njegujem i hranim kao da ste NAŠ.

GALILEI: Takvom se pažnjom okružuju i guske, kad ih tove za klanje.

ŽENA: Ali gospodin poslanik je vaš istinski prijatelj... on je tako dobar i pažljiv domaćin...

GALILEI: Prisilni gostoprimac prisilnoga gosta. E, draga moja, sada je i on sam gost u vlastitoj kući. Svi su ovih dana u Italiji gosti, u kratkim posjetama Zemlji. (Promijenjenim glasom:) Hajte, uvedite ga, kad se ionako ne može drugo.

ŽENA: Evo, evo, sad ću... (Koraci žene, otvaranje vrata s jednakom škripom.) Izvolite, časni oče. Gospodin Galilei će vas primiti. (Povjerljivo:) Oče, nemojte dugo ostajati. On je vrlo umoran. Znate, godine su to. I onda sve nepravedne optužbe...

¹ Kurija – Crkva