Janez je prozirno blijed. Na hipove izgleda da je doista mrtvac, samo je ustao pa hoda po
sajmu. Pije. Dotučen je beskrajnom tugom. Onda pristupi k njemu strašna, fantastična figura.
Odrpanac. Kakvi se viđaju na „placu”. Samo je natekao od vode – kao utopljenik – strašno oblo
nabuhnuo, a lice mu je izjedeno ribama. Razgovor te dvojice mrtvih pajdaša, obješenoga na
broju pet – funebraša1, i utopljenoga u podmuklom nekom rukavu u vrbiku – šintera2, čudan je. Vidovit.
ŠTIJEF: Serbus3, Janez! No, tebe bi ovi bili lepo nacifrali4 da ja nisam malo rasvetlio tamo dolje.
Kako možeš biti tako lud? Pa sunuti među babe kad su te još večeras gledale gore! Vidi se da nisi dugo kod nas. Još si uvek preodviše živ! A mi se nismo još niti pozdravili. Ja sad baš idem doma na Mirogoj! Flangiral5 sam malo po Vrbiku, pa sam si pogledal sve to. Mislim si ovak: ak je Kraljevo, i za pokojnoga Štijefa je Kraljevo, kad vidim gde te gnjave te pijane babe, vrag ih dal i stvoril! Pa onda skok, i planulo je. No sad smo ih se rešili! Serbus! Grle se. Janez još pravo ne razabira. Ali vidi se da ipak poimlje što se to s njime događa.
JANEZ: Daj! Kucni se! Serbus. Pijuckaju.
ŠTIJEF: O, moj dragi Janez! Tko bi si to bil mislil da ćemo se mi ovako naći. Ti s „štrikom”, a ja iz Save! Ha-ha! Sećaš li se kad smo se po Zelenom bregu ganjali „raubera i pandura”6? Pa sada tako! Dakle, i ti zbog proklete beštije? Pa što ti je bilo do jedne žene? Toliko ih ima drugih.
JANEZ: A što je tebi bilo do tvoje? Zar misliš da si lep? Sa tvojim ribicama! Na, evo ti, i ovde je jedna! Izbije mu jednu ribicu ispod ovratnika.
1 funebraš – grobar
2 šinter – živoder
3 serbus – vrsta pozdrava
4 nacifrati – pretjerano dotjerivati, uređivati
5 flangirati – lutati, skitati
6 „raubera i pandura” – razbojnika i žandara, vrsta dječje igre
Isprobaj potpuno besplatno!
Registracijom dobivaš besplatan*
pristup dijelu lekcija za svaki predmet.
