Hrvatski A - 2016. ljeto, tekst 2.

Marko Marulić, Judita

Tko će imiti var ustegnuti grla,¹
pogledaj ovi bar ter vij,² je l’ umrla
tuj čast i doprla tamnost i grdinja³,
ka je oto svrzla,⁴ da je vitez svinja.
Sad vij, kako linja⁵ Olofernja sila,
kako ju raščinja hot⁶ nečista dila. ―
Postilja je bila na sridu komori,
mehka, čista, bila, s pisani zastori.
Na njoj se obori Oloferne unid⁷,
zaspa većma gori nego morski medvid;
speći ga tako vid Judit, Abri svojoj
„Poj polako naprid,” reče, „na vratih stoj!”
Ove dvi tad u toj ložnici ostale
s Olofernom, u njoj ne bihu zaspale;
poni od tej stale na vratoh Abra sta,⁸
jesu l’ straže pale, oslihovati ja.
I straže i čeljad sva, ka biše okoli,
biše kako mrtva; svi bo na tom stoli
jiše kako voli,⁹ da još veće piše:¹⁰
bditi ne bi koli,¹¹ straže ne činiše.
Ki je nebes više i ki svaka more,
jur odlučil biše, puku da pomore¹².―
Judita zastore postilji razmače,
srce jej kopore,¹³ bliže se primače.

¹ Tko će imiti var ustegnuti grla – tko se hoće pobrinuti da ustegne proždrljivost
² pogledaj ovi bar ter vij – neka pogleda ovo mnoštvo i neka vidi
³ tamnost i grdinja – ljaga i sramota
⁴ ka je oto svrzla – koja je, eto, učinila
⁵ kako linja – kako nestaje
⁶ hot – pohota
⁷ unid – ušavši
⁸ poni od tej stale na vratoh Abra sta – dakle, na vratima te staje Abra stajaše
⁹ svi bo na to stoli jiše kako voli – svi za tim stolom jeli su kao volovi
¹⁰ da još veće piše – ali još su više pili
¹¹ bditi ne bi koli – nitko nije bdio
¹² pomore – pomogne
¹³ srce jej kopore – srce joj je lupalo