HERAKLO u sredini scene osluškuje tišinu: Što je? Zar je i tu netko umro? Šutnja. Pogled mu bludi po prisutnima i tad se zaustavi na kipu: Možda si ti bolestan, pa zato svi šute? Ili se stide što nisi skočio u vodu za onom malom iz Troje, pa od gađenja šute? A što bi bilo, moj brajko, dasi skočio, ha, što? Začas bi nestao pod vodom! Jer si kamen, potonuo bi do dna! Jer si kamen, ti kameni gade, nestao bi i nitko te ne bi žalio! Nitko! Grubo, zapovjedno: Liha, zar ti nisam naložio da tu kamenu neman izbaciš odavle? I što rade ovi kreteni pod tim kipom?
LIHA: Heraklo, oni ti se klanjaju. To je najnoviji istočnjački običaj kojim se izražava poštovanje. Samo pred božanstvom se kleči.
HERAKLO: Kakvo poštovanje, kakvo klanjanje, što to brbljaš? I kakvo božanstvo te spopalo? (...) I sutra, Liha, da si uklonio tog monstruma, razumiješ? Baci ga u ribnjak, da?! Kipu: Eto, vidiš, brajko, sutra ćeš ipak i ti skakati. (...) Naglo se okreće: Šutnja? Što šutite? Zar je tu doista netko umro?
DEJANIRA: Tko bi umro, Heraklo?
HERAKLO: To se i ja pitam.
LIHA: Tu su pjesnici, Heraklo.
HERAKLO: Ne, oni sigurno nisu umrli. Oni su besmrtni, ti naši dragi miljenici Muza. Što ste se tako stisli kao prestrašene ptice? Došli ste po novi materijal, po nove teme i motive, što? Pa zašto niste interpelirali1 mog dvojnika iz kamena, možda bi vam on mogao nešto interesantno ispričati! Ili ti, Dejaniro? Pa ti više znaš, neuporedivo više, o meni nego ja sam.
DEJANIRA: Oni su tebe čekali, Heraklo.
HERAKLO: Mene? Zar zaista mene? Prilazi Pjesnicima: Čekate li vi Herakla, sina Zeusova, ili starca sa reumom i pokvarenim jetrima? Starca koji je danas mirno promatrao jednu djevojčicu kako se utaplja.
1 interpelirati – uključiti u raspravu
Isprobaj potpuno besplatno!
Registracijom dobivaš besplatan*
pristup dijelu lekcija za svaki predmet.
