Hrvatski A - 2021. jesen, tekst 2.

Brne Karnarutić, Vazetje Sigeta grada

Kad začu to oni Zrinski, zeleni bor,
kogano zvon zvoni prik sveg svita gor,
mudar kako guja, a smić¹ kakono lav,
van kuće izbuja², a pak na placi stav,
k sebi čini zvati najprije vas³ svoj dvor,
ki zna vojevati, pak vas segetski zbor;
i inih dozvavši. Ča će od njih, čekaju.
On meu njimi stavši, njega svi gledaju,
reče: „Moji sini i ma bratjo mila,
ki ne biste lini na vojnička dila,
da mnoge hrabrosti učiniste svude,
da su vam svitlosti dočim god svit bude!
Vi ste mnoge čete turačke razbili
i njihove kmete za robje vodili...
Ne bojte se smarti ka će svih razvesti,
da veselo svaki, hrabro i umiće⁴,
uščekaj boj taki, ter se arvi smiće⁵!
Bolji se jʼarvati, viteški opriti,
neg sramotno dati; jer je li umriti.
Gdo s poštenjem spravan na ov svit umira,
vičnji mu glas slavan do nebes dopira.
A gdo žitak svarši pošteni sramotom,
vas mu se glas skarši, ni spomenut potom.
Zato, druzi moji, kopja ka slomismo,
i zastupni boji⁶, ki većkrat razbismo,
s kojih nam slavan glas po svitu prosiva⁷,
da nam se svaki vlas poštenjem odiva,
da slavnijih dili vele ćemo biti!
da ki vas svit sili, s tim ćemo boj biti. (...)”

¹ smić – hrabar
² izbuja – iziđe
³ vas – sav
⁴ umiće – vješto
⁵ arvi smiće – bori hrabro
⁶ zastupni boji – mnoge bitke
⁷ prosiva – pronosi