Iznova k vama ja se vraćam, svete Masline, što vas sadio moj djedo I gajio moj otac, a još dijete – Pod vama ja sam sanjareći sjȅdō. Iz vašeg ploda djed je začin hrani Sàžimō1 rukom svojijeh težaka, A otac moj na svakoj vašoj grani Plamičak brao za dne zimskog mraka. I vi im daste mâst i svjetlo: zdravlje Tijelu, radost očima i duši. I još ste tu. I sunčevo vas slavlje Još raji2. I vrh vaš se još ne suši. | Sa duga puta ja vam dođoh, svete Masline, crn i trȕl ko ì pānj zimi, – Jer čas već stiže da i ono dijete, Ko djed i otac, od vas dar svoj primi. Što sada trebam, vi ćete mi dati. U krevet leć ću što se ù njem rodih. Svoj časak smrtni ja ću dočekati Na žalu s kojeg jednom i odbrodih. I hoću da tu jadnu pȕt mi – što je Krštena bila vodom iz bunara Otoka našeg – u čas smrti moje, Pomaže ulje màslinika stara. |
Isprobaj potpuno besplatno!
Registracijom dobivaš besplatan*
pristup dijelu lekcija za svaki predmet.
